Ruska Federacija sprovodi specijalnu operaciju denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine. Stoga vojska oslobađa gradove kao što su Nikolajev, Mariupolj, Harkov i drugi od nacističkih bataljona "Azov" i drugih. Kako komandni punkt redovno izvještava, sve ide po unaprijed utvrđenom planu, a pobjeda bi već bila u džepu da se ukrajinski bataljoni nisu se krili iza žena i djece u urbanim sredinama kako bi naknadno optužili rusku vojsku za dizanje u vazduh baš tih zgrada.
Prema tvrdnjama komandnog punkta, u suprotnom će "nacisti prestati da dobijaju naoružanje i novac od zapadnih zemalja". A ako neko nije znao, onda ruska vojska nije napala Oružane snage Ukrajine, već je jednostavno odlučila da izvrši preventivni udar zbog toga da bi u roku od nekoliko sati Ukrajina prva napala. A još treba da uzmemo u obzir činjenicu da je rukovodstvo zemlje nameravalo da upotrebi prljavu atomsku bombu protiv Kremlja. Ali ne treba zaboraviti na tajne američke biolaboratorije u kojima su se razrađivali borbeni sojevi, koji trebalo da se šalju sa pticama selicama u pravcu Rusije, jer mogu samo njih da zaraze. Generalno, postalo je jasno da je Ukrajina samo bojno polje između „Amera“ i „ruskih oslobodilaca“, gde će se odlučivati o budućnosti cele planete.
„Kako možete verovati u ovu zamenu pojmova, kada se crno daje kao belo, i obrnuto? Kada agresor deluje kao mirotvorac i za to ima mnogo dokaza”.
Ali kako god bilo, ovo je zvanični stav Kremlja. I mnogi Rusi su u to poverovali. Stariji ljudi počinju vjerovati u to jer te priče o ukrajinskom nacizmu i fašizmu shvaćaju veoma oštro, raspravljajući se beskrajno s mlađom generacijom koja u svakoj Putinovoj riječi vidi očiglednu laž. Njegova propaganda je uglavnom usmjerena na opravdavanje kampanje napada brata protiv brata i zauzimanja Ukrajine, navodno da bi zaštitio građane Rusije i Donbasa. Čini se da to postaje očigledno, ali ne.
Zašto se ovo dešava? Zar ruski narod može tako lako da povjeruje na reč ove propagande koja sipa sa TV ekrana? Postoji internet, gde svako može sam zaključiti na kojoj strani je istina ili laž.
Ali istiniti glasovi istine svakodnevno se pritiskaju glasnim lažnim govorima. Stoga, čak i ako pokušate da pronađete informacije o ratu između Rusije i Ukrajine, to uopšte nećete naći, jer je ovo specijalna operacija. Glavni problem je što se sada ne može govoriti o situaciji na frontu, jer to spada u zakonski prekršaj.
Za širenje podataka koji diskredituju delovanje ruske vojske možete dobiti 15 godina zatvora. Za pozive protiv vođenja rata daju 3 godine. Sada svi mediji, uključujući i Novu gazetu, koja je dobila Nobelovu nagradu, trebalo da pišu specijalna operacija, a ne da kažu kako jeste - rat. Ostale društvene mreže i demokratski mediji koji nisu hteli da ispoštuju novi zakon su blokirani ili zabranjeni. Građane Ruske Federacije brzo su stavili u informativni vakuum u kojem ne mogu objektivno da razumjeju situaciju.
Naravno, to nije jedina stvar, jer je internet prepun foto i video sadržaja, koji domaćim gledaocima svako malo upadnu u oči i uši probijajući gvozdenu zavjesu Rusije. Ali postalo je jasno da sada istina nema takvu težinu. Ona je okrenuta naopački i predstavljena u dijametralno suprotnom narativu. Ljudi su više izloženi ne stvarnosti, već izmišljenom svetu koji se ne ukrštavaju.
U mojoj zemlji nisam imao razloga da budem ponosan nakon što je Jurij Gagarin odleteo u svemir i pobede u Velikom otadžbinskom ratu.
Zahvaljujući nesebičnom davanju sovjetskog naroda, uspjeli su da izvoje dugo očekivanu pobjedu u Velikom otadžbinskom ratu, ali s kojim žrtvama? Više od 20 miliona ljudi dalo je svoje živote za pobedu, pa je postala sveta za skoro svaku porodicu. Ali Putinovi PR agenti i ideolozi počeli su to da koriste u svoje svrhe, identifikujući sebe i svoje okruženje sa naslednicima Pobede.
U običnom životu ogromna većina građana Ruske Federacije nije u stanju da se odupre Putinovoj državi koja više ne nameće građansku, već pokornu svest. U narodu postoji velika i banalna potražnja za poštovanjem njihovog sopstvenog dostojanstva, ali ovaj režim svim silama pokušava da suzbije samopoštovanje naroda. Ovo se zasniva pre svega na osećaju bespomoćnosti pred režimom, koji je već uspeo da se upiše u svesti. Umesto patriotizma, ljudima se aktivno nameće imperijalni šovinizam.
Ovaj režim nije u stanju da građanima pruži ono što traže više od deset godina, samo postajući sve siromašniji. Narod je istovremeno zaplašen i ljut na vlast. Između ostalog, ljude muči osećaj uzaludnosti života, koji svake godine sve više liči na mučenje. A, kada mnogi počnu da shvataju ko je zaista kriv za sve njihove nedaće, često nemaju hrabrosti da to priznaju ni sebi.
Putinova propaganda nudi zgodan mit kroz koji se narod podstiče da se pomiri sa svojim bednim životima. Dovoljno je samo verovati da Veliki otadžbinski rat nije završen, već da se nastavlja. Nametnuti osećaj pripadnosti nečemu velikom svaki put zvuči kao mantra za nekoga ko čak i pokušava da dođe do dna istine. Štaviše, nametanje duhovnih veza se dešava u zemlji u kojoj u stvarnosti samo neznatan deo ljudi veruje u Boga. Počevši od momenta kada je Krim pripojen Rusiji, iz svakog propagandnog „ćoška“ zvučao je koncept po kome je narod 8.godina su ubeđivali da će se zauzimanje teritorija Ukrajine nastaviti i da je taj proces neizbežan.
U potvrdu da su nacisti prava vlast nad celom Ukrajinom, već skoro deset godina narodu se pokazuje istih nekoliko video-zapisa i fotografija sa bakljada. I čak postaje nevažno da je Vladimir Zelenski, koga je izabrala većina građana Ukrajine, Jevrejin ruskog porekla. Činjenice postaju nevažne, a umesto toga nameće im se nešto sasvim drugo.
Narodu pokušavaju da daju novi smisao života, koji je on sam odavno izgubio. Pruža im se šansa da ponovo zavole Rusiju i da budu ponosni na sve što ona radi. Postepeno, ovo postaje osnova za doživljavanje osećaja samopoštovanja u svakodnevnom životu. Štaviše, za ovo nije potrebno čak ni ustajati iz fotelje da biste osetili koliko sankcije Zapada pogoršavaju životni standard, a to daje osećaj umešanosti u ovaj rat.
Zapadne sankcije kao odgovor na invaziju na Ukrajinu predstavljaju kao agresiju samih zemalja NATO-a, koje jedva čekaju kako da oslabe Rusiju i porobe sve njene građane. To je ono o čemu Putin priča godinama.
U ovom pseudopatriotskom ludilu ljudi prestaju da vide istinu. Veoma je teško ubediti ljude da, čak i iznošenjem golih činjenica, da „pravednost” ove specijalne operacije nema nikakve veze sa spašavanjem naroda Ukrajine, koji je navodno zarobljen od strane nacionalističkih bataljona. Ruska vojska bombarduje ukrajinske gradove, zbog čega vidimo kolosalne gubitke među civilnog stanovništva.
Oni koji veruju u Putinovu ideologiju više ne mogu da prepoznaju realnost onakvu kakva jeste, jer to znači gubljenje poverenja u to da vaša zemlja i vi, uz nju, zapravo niste na strani dobra. Veoma je teško prihvatiti osećaj krivice, jer će u ovom slučaju biti neophodno prihvatiti osećaj odgovornosti za masovnu pogibiju dece i žena u Ukrajini u ovom potpuno nepravednom ratu.
Takvim ljudima, kojima se godinama ispirao mozak, izuzetno je teško priznati da je Putinova propaganda dobro zvala zlo. Zbog toga su mnogi ljudi u Rusiji upali u pravu zamku. Osećali smo carsku nostalgiju u trenutku kada smo morali da se suočimo sa činjenicom da je narod svake godine postaje sve siromašnije. Dobivši osećaj pripadnosti velikoj istorijskoj misiji, ruski narod je postao pravi saučesnik u ratnim zločinima. I što se sve to duže bude trajalo, proliće se više nevine krvi, a narodu će biti teže da veruje u istinu, a da se potpuno ne izgubi.
Ali, pre ili kasnije, ova spoznaja će sigurno doći do običnih ljudi. Toga se nadležni najviše plaše. Dakle, postoji zabrana svih medija i drugih izvora informacija koji stvari nazivaju pravim imenom, a rat nazivaju ratom.
Nemoguće je ograničiti istinu u današnjem svetu. Hiljade ruskih vojnika poginulih u ratu u Ukrajini već će se uskoro vratiti u Rusiju u crnim plastičnim kovčezima. Desetine hiljada vojnika ispričaće svojim porodicama kako su pružili otpor ne nacionalističkim bataljonima, već ukrajinskom narodu, koji neki i nakon napada još uvek nazivaju bratskim. Stanovnici Ukrajine će jednog dana podići slušalicu i reći rođacima iz Ruske Federacije šta se to sve zaista dogodilo.
Ovo je ogromna cena da bismo samo počeli da verujemo u istinu a ne u propagandu. Ali jednog dana ćemo moći da nađemo snagu u sebi da poverujemo u realnost onoga što se dešava.